Bodin
Пекторал припада предметима из оставе случајно пронађене у Јакову и заслужује посебну пажњу због своје јединствености, изванредног изгледа и сложеног процеса израде. У основи га чине три низа посебно ливених кружних плоча, повезаних веома маштовитим системом спојница и привезака, што му даје изузетан декоративни ефекат. Без озира на висок степен уметничке израде, несумњиво је рад домаћих радионица из околине Београда, те стога пружа могућност бољег сагледавања стварних склоности и способности домаћих мајстора да у металу обликују надахнуте форме. Овакав украсни предмет је могао да буде део појаса или да краси груди истакнутог родовског и племенског вође, који је у ратним походима желео да богатим и раскошним спољњим обележјима прикаже свој углед и моћ.
Крајем бронзаног доба дешавале су се велике миграције племена познате под називом "Велика егејска сеоба", што је условило померање становништва на ширем простору. Несигурна времена изазивају страх староседелаца, тако да људи своје драгоцености закопавају у земљу правећи такозване ''оставе'', у нади да ће их једног дана, када живот постане безбеднији, узети. Многи власници се нису вратили по њих.
Остава код Аутокоманде садржи 19 предмета, углавном наруквица, добро очуваних, покривених племенитом светлозеленом патином, са нарочито богатом геометријском орнаментиком. Остава показује да су неки декоративни елементи, који је везују за средњу Европу, настали у нашим крајевима захваљујући развијеном рударству и ливачком занату.
За разлику од касног бронзаног и потоњег периода развијеног гвозденог доба, рано гвоздено доба карактеришу керамички облици који су у потпуности подређени функцији. Ову чињеницу најбоље илуструје примерак огњишне посуде која је служила за припремање хране (рyranuoi). Њен изглед, са роштиљем између огњишног дела и коничног постоља намењеног да прихвати суд који је требало да се загрева, ослобођен било каквих украсних детаља, у првом плану наглашава управо једноставност и функцију посуде. Посуде типа пећ-лонац представљају облик карактеристичан за више култура бронзаног и раног гвозденог доба карпатско-подунавске области. Оне су најчешће налажене у оквиру кућа и то у близини огњишта, што нас наводи на закључак да су вероватно коришћене за подгревање хране. Ипак, чињеница да се ови предмети лако преносе проширује могућности њихове употребе. Чини се да је основна идеја у тренутку њиховог настајања била да део заједнице или појединац, током времена које проводе ван свога дома, чобани током летње испаше стада или трговци на путу, један део кућног амбијента – огњиште, имају увек поред себе. Може се само наслутити каква су осећања у човеку будили топлина ватре и пријатан мирис хране која се спремала у некој сличној посуди, у ноћима и данима проведеним далеко од куће.
Међу предметима који припадају времену старијег гвозденог доба, својом лепотом и монументалношћу издваја се појас раскошно декорисан геометријским мотивима и палметом. Највећи број сличних предмета потиче из случајно откривених гробница у доњем току Велике Мораве, територији на којој је, према штурим историјским изворима, живело племе Трибала. Неколико, такође случајних, налаза потиче из јужне Бачке, а два појаса од златног лима откривена су у кнежевској хумци код Новог Пазара, где су уз помоћ луксузних производа пореклом из јужноиталских грчких колонија поуздано датовани у крај VI, односно почетак V века старе ере. У већини случајева појасеви су налажени у пару, те се претпоставља да су тако и ношени. Ова врста луксузних украса представља један од најблиставијих производа праисторијске тореутике. Појасеви су без сумње производи домаћих радионица, настали под утицајем грчких или македонских занатлија. Та симбиоза локалних и страних, грчких, уметничких тежњи и концепција, јасно се одражава у избору орнаменталних мотива. Геометријски мотиви ромбова и свастике припадају аутохтоној традицији, и на простору Балкана су познати још од бронзаног доба, док је мотив палмете типичан за грчко подручје. Појава скупоцених предмета грчке провенијенције, односно производа од племенитих метала насталих радом локалних занатлија, документује нагли успон племенске заједнице Трибала, унутар које је током VI-V века старе ере дошло до издвајања слоја племенске аристократије - ''кнежева''. Богато декорисани појасеви, израђени по укусу и захтевима локалних моћника, показују да је за потребе тог сталежа, интензивном обрадом племенитих метала и врхунским достигнућима локалних занатлија, створена нека врста дворског стила.
Археолошка истраживања на Карабурми изнела су на видело остатке праисторијских култура, почев од касног енеолита све до почетка нове ере. Без сумње, од највећег значаја је било откриће некрополе млађег гвозденог доба, са континуитетом сахрањивања који траје од III до краја I века старе ере. Ово време, заправо, у целини обухвата самостални живот племенске заједнице Скордиска, од историјског датума њеног оснивања 279. године старе ере, до доласка Римљана.
Међу налазима из времена најранијег келтског присуства на Балкану, издваја се накит који је припадао инвентару женског гроба. Поред тога што хронолошки прецизно указује на време доласка Келта на Балкан, овај налаз дубље уводи и у структуру новонастале заједнице. Сет накита чини пар наушница од сребрне, тордиране жице, са једним крајем завршеним у облику алки, и бронзана фибула раног Духцов типа на коју су окачена четири ланчића. Анализа материјала показала је да он припада двема културним срединама. Наушнице су локалног порекла и представљају најмлађу варијанту накита који је током VI-IV века п.н.е. распрострањен на Балкану и у јужној Панонији. Неколико женских гробова ранолатенског периода, у којима су откривене сличне наушнице, указују да оне представљају део женске ношње која је мање подложна страним утицајима или модним трендовима. С друге стране, фибула представља најстарију врсту келтског накита на северном и западном Балкану, а њена појава се везује за долазак Келта на овај простор. Овако посматран, накит са Карабурме показује да су у Подунављу, крајем IV века старе ере, присутне две етничке заједнице, дако-мизијска и келтска. У корелацији с кратким вестима, сачуваним у делима античких историчара, овај, као и слични налази, показују да је на почетку процеса формирања културе млађег гвозденог доба на Балкану дошло до саживљавања новопридошлог, келтског становништва, са староседеоцима. Етничка стапања су довела до културолошких промена које одсликава нова материјална култура, готово по свему различита од претходне.