Као константа у препознавању најпознатијег београдског брега, историја парадокса пратила је историјски, друштвени, уметнички али и географски развој урбаног ткива Дедиња кроз смену носиоца националних идеологија. Чинећи важан географски стратешки моменат у свакодневном животу престонице и епицентар утицаја и деловања на зонирање званичне државне политике, северна падина дедињског узвишења у новијој историји наметнула се и као географска фортификација неприступачна и забрањена погледу јавности. Такав друштвени феномен је постао предмет изучавања новијих кретања у домаћој историографији али првенствено полазећи од већине аспеката који су непосредно утицали на опште регулисање система, од државних институција до појединца/грађанина. У том правцу делимично се изгубила…

У оквиру Месеца фотографије, који се обележава низом програма везаним за тему фотографије (фотографије као музејског предмета, као историјског докумета, уметничког дела...), Горан Малић ће нам представити интригантну личност Аце Симића, првог аутентичног српског фоторепортера и помног истраживача и бележника градских призора. Александар Симић је деловао у новинарству готово пет деценија. Његов рад у фотографији се углавном кретао у оним границама које су наметали друштвени догађаји, свакодневни живот и пракса фоторепортерског посла. Сталним присуством на јавној сцени Симић је био живи сведок и бележник историјских догађаја у Србији, претежно у Београду, између два светска рата, и делимично, у току немачке…

Далеке 1857. године, у чланку Фотографија леди Елизабет Истлејк је, бранећи статус нове уметности нагласила да је ''...задатак фотографије...да евидентира чињенице толико прецизно и непристрасно колико већ неразумни строј може'', а две године касније Оливер Вендел Холмс је фотографију назвао ''огледалом са меморијом''. Па ипак, било је потребно много времена да фотографија стекне статус признатог примарног историјског извора. У фотографске збирке улазимо не само због естетских својстава фотографије, које нас увек изнова изненаде својим експресивним вредностима, већ и трагајући за траговима времена, реконструишући помоћу њих политичку, урбану и друштвену прошлост. Као и сви прворазредни историјски извори фотографија је предмет стручне…

У простору актуелне изложбе "Recte Illuminas" предавање о илуминацији у античком Сингидунуму, погребним обичајима, трговини, настанку масовне производње и настанку првих фирми – брендова одржаће аутор изложбе др Славица Крунић.

Предавање се односи на културни живот у Београду у време деспота Стефана Лазаревића, у периоду од 1404. до 1427. године. Углавном је ограничен на оно што би могло да се сматра животом виших слојева становништва. Деспот Стефан основао је Београд са идејом да буде нова престоница српске државе, на њеном крајњем северу. Београд је истовремено постао и важно одбрамбено упориште, али и економско и културно средиште. Београд је у време владавине деспота Стефана доживео изузетан полет, у сваком погледу, било градитељском, духовном, културном или економском, али исто тако и брзу пропаст, непосредно после деспотове смрти. Током следећих векова, прелазио је…

Београд као највећи и најзначајнији југословенски град има посебно место у историји Другог светског рата на простору Балкана. Посматрано у контекстима глобалног сукоба и грађанског рата у Југославији, Београд је имао улогу која је превазилазила оквире самог града и рефлектовала се на готово сва дешавања на простору Србије и Југославије. Сам географски и политички положај престонице диктирао је њену судбину како током рата, тако и у првим данима мира. Београд је током Другог светског рата претрпео огромна разарања. Услед борбених дејстава на простору града и више таласа бомбардовања разорено је градско језгро и уништен најзначајнији део инфраструктуре. Рат је оставио…

Владимир Мариновић, правник и дипломата, 1981. године је уступио Музеју града Београда уметничке предмете као израз своје љубави и оданости драгом Београду и његовим садашњим и будућим генерацијама у своје и у име своје супруге Елене. После смрти дародавца, Музеј је 1982. године преузео заоставштину, која се чува у Збирци за примењену уметност и етнологију. Легат броји 167 веома разноврсних и вредних уметничких дела и предмета примењене уметности из периода од 17. до 20. века, као што су уметничко-стилски намештај, израђевине од порцелана, сребра, стакла, метала и керамике, пореклом из Европе, Русије, са Блиског и Далеког истока, из Африке и…

Околина средњовековног Београда је заправо простор данашњег градског подручја српске метрополе, јер је средњовековни Београд био ограничен на тврђаву над ушћем Саве у Дунав и насеље у њеној непосредној близини. Београд је као претежно погранични град на важним саобраћајним правцима у средњем веку имао бурну и богату историју. Више пута предмет угарско–српских борби током 14. столећа, Београд је 1403. године постао престоница деспота Стефана Лазаревића. Деспот је током непуних четврт столећа изградио Београд као војни, политички, управни, црквени, привредни и културни центар Србије. Град је 1427. године ипак морао бити враћен Угарској, под чијом влашћу је остао до 1521. године.…

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.